Град

66274148Данима сам се опијао и нисам излазио из стана. Нисам спавао уопште. С времена на време сам падао у транс,губио се на сат-два и опет настављао да пијем. Жеља да изађем из стана се одавно угасила. Степенице од улаза су биле мрачне, зидови узмазани неким чудним бојама и потписима младих дркаџија. Комшика је увелико таложила килограме и све чешће псовала мушки род. Лево од улаза се налазила продавница где су дежурни стражари биле локалне пијандуре. Њих је смрт заобишла неколико пута па су спуштених капака и са крвним подливима испод образа као амебе испијали своја пива. За разлику од њих,ја нисам псовао живот. Био ми је добар онакав какав је. Уживао сам у самоћи и мамурним јутрима. Уживао сам у непроспаваним ноћима. Уживао сам водећи конфликт сам са собом и често сам се, гледајући се у огледалу,смејао том трагичном лику. Заболе ме курац!!!
А мој град је постајао из дана у дан све трагичнији. Тај јадник је можда био једина трагичнија ствар од мене. Старе и нове градње…….станари,подстанари,различити дијалекти,жене аристократкњиње и тешке фуксе,грађани и одбегли сељаци……

Питао сам се како ове материје уопште стоје једна поред друге?…..Како се не одбију? Све чешће сам сретао људе који су ломотили неким чудним дијалектом и заривали своје канџе у овај несрећни град. Возио сам се јавним превозом и цео сам мирисао на дим. Палио сам ватру и суву траву у старој кући моје баке како се не би накотиле змије и гуштери. Ушао сам у аутобус са бројем 5 и путовао од насељаЂорче Петров до Ново Лисиче. Негде код Рекорда навала омладине…….тинејџерски жагор. Поздрављање,цмакање по образима….загрљаји пријатељски и непријатељски. Уби ме дијалект који се за секунд проширио по аутобусу. Средњошколци,студенти,јефтина радна снага и наравно,гужва.
Да их питаш шта,дођавола,траже у овом граду,сви би ти као из топа одговорили: „ Е ПА, ЈА САМ ИЗ МАЛОГ МЕСТА,НЕМА ОМЛАДИНЕ,НЕМА ЉУДИ,НЕМА ПОСЛА И ДОСАДНО ЈЕ ЗА ЖИВОТ!!!“.

Питао сам се како би се уопште развијала та места кад сваки залутали сперматозоид из провинције има генетски код да се пресели у велики град. Јефтина провинцијалка носи увек кратку сукњу,штикле са дебелим ђоном,прича поносно својим дијалектом и тако понижавајуће зарива своје зубе у моје Скопље. Иако је студије завршила пре неколико година и даље је наставила да плаћа огромну кирију кромпиром који њен отац узгаја и при том радећи у некој ремонираној фирми за 10 000 денара убијајући тако наду школованом градском кадру чији су труд и образовање били константно рушени и омаловажавани од стране калаштура и фукси које су свој „успех“ заокруживале оног тренутка када би се увукле у гаће неком богатом и неиживљеном градском сељаку. Мали и јадан несрећник,свестан својих социјалних недостатака,отвара своја врата крвопији „са стране“ ,која користи сексалну вештину и способност за манипулацију да недостакте једног човека замени лажним вредностима. Сан тог земњорадиника постаје јава када на сцену ступи мала и хитра фукса из малог града. Будала се заљубљује и отвара своје гнездо још једној заразној бактерији која истовремено циља запошљење у некој реномираној фирми. Не могу да нађем апотеку,медицинску установу,банку…… обичан јебени шалтер а да ме тамо не сачека нека гомњарка која је „успела“……. Шта да се ради,сигурно су их тако родитељи васпитали. ГДЕ СУ СКОПСКЕ ДЕВОЈКЕЕЕЕЕЕ??? АЛОООООО!!!! Вероватно пате негде као и ја жељне својих мужева који хрчу у загрљају неке курождерке из провинције!!! Кидао сам се у себи и гледао наоколо како нова градња ровари зелени парк. Бетон и само бетон…… Нови станови,нови оглаци за нов уплив имиграната са села. Питам се,колико још може да издржи овај град? Постоји опасност да се земља отвори и све нас прогута. Аутомобиле су почели да паркирају на гранама дрвећа а јавни тоалети су претворени у наплатне центре за јавни паркинг. Асфалт……гума…..деривати….дијалекти,гутање сперме и поједине главешине које су на водеће функције дошле тако што су сишле из неког Шар планинског села…….. Искрено,и да нема више људи у овом граду,скопска деца не би могла да пронађу посао и скопске девојке не би могле да нађу нормалне момке због агресије и отровног кича којим се разбацују придошлице. Културнији разговор и већи мангуплук пре могу видети у неком сокачету у Битољу,Прилепу,Струмици него ли у мом обезличеном Скопљу.

И зашто бих уопште излазио напоље? Барем је ломоћење над овим листом папира и доживљавање ове трагедије типично скопски…….То ми нико не може одузети. Отворио сам флашу Чиваса и спустио ролетне. Сумрак је полако хладио асфалт и моју накурчену главу. Овог тренутка 19 658 провинцијалки води љубав са својим изабраним жртвама……. Хммм, медицински податак је да 1 или 2 процената ових ејакулације заврши зачећем…….Готови смо…..одосмо дођавола. Подигао сам на кратко ролетну и бацио поглед на балкон изнад. Комшика је лагано испијала кафу и гледала у небо. Истог тренутка ми је постала прекрасна…….

About komitamkd

Десничар,Реалист,
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Напишете коментар

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Промени )

Twitter слика

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Промени )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Промени )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Промени )

Connecting to %s